Joga je drevna praktična disciplina i podrazumeva fizičke vežbe – asane, relaksaciju, vežbe disanja i meditaciju. Cilj joge je postizanje viših nivoa svesnosti, a da bi to postigli potrebno je da pripremimo telo i uravnotežimo energije. Jogu, kao način suprotstavljanja stresu, sve više prihvataju i zapadni naučnici. Relaksacija koja se postiže jogom ima izvanredno dejstvo jer su fiziološke promene u organizmu za vreme opuštanja u direktnoj suprotnosti sa stresnom reakcijom. Iako je joga sve popularnija i u našim krajevima, još se često mogu čuti predrasude o toj disciplini. Morate biti mršavi za jogu Možda ste puno puta poželjeli vježbati jogu? Ili ste razmišljali o tome da bi joga mogla pomoći vašem zdravlju ili vas smiriti? Ali onda ste videli sliku mršave, gipke mlade devojke u čudesnom položaju zamotanih ruku i nogu oko tela, pa ste samo odmahnuli glavom, „Nije to za mene!“ Popustili ste tako jednoj od najčešćih zabluda o jogi. Morate biti fleksibilni za jogu Vrlo je verovatno da je jedan od glavnih razloga zašto ljudi odustaju od joge činjenica da misle kako njihova nefleksibilnost i nemogućnost da uopšte dotaknu stopala ne može uroditi plodom na času joge. Baš kao i svaka druga veština, joga zahteva vežbu i što joj se više posvećujete, to ćete postati fleksibilniji. Ako vas muči manjak znanja ili sposobnosti kretanja i rastezanja, pronađite trenera koji se posebno prilagođava početnicima. Joga je zapravo samo istezanje i opuštanje Asane i njihov sled izvođenja složene su tako da rade na snazi mišića podjednako kao i na njihovom istezanju. Joga zahteva snagu i izdržljivost, unutrašnju disciplinu da bismo zadržali telo u nekoj asani. Ako asana zahteva više fizičke snage, moramo se još više koncentrisati na disanje. Tako naše misli neće moći odlutati, jer čim izgubimo koncentraciju, telo gubi ravnotežu. Pravilno izvođenje asana podučava kako aktivirati mišiće, a rasteretiti kičmu. Joga asane poboljšavaju ne samo držanje tela, već razvijaju svest o telu. Joga je stoga puno više od istezanja. Ona povezuje snagu i gipkost tela sa umom, čime postižemo ravnotežu, koordinaciju pokreta, smirenost. Joga ima veze sa religijom Iako je joga nastala u Indiji sa snažnim vezama s budizmom i hinduizmom, joga je svetski raširena praksa koja nema nikakve veze s religijom i kultevima. Može biti duhovna ili religiozna, samo ako je vi sami takvom predstavite. Joga je način života kojeg biraju svi oni koji se žele povezati sa svojom nutrinom i proširiti svoju duhovnu svesnost. Vežbanje joge nije u suprotnosti ni sa kojom velikom religijom, jer podstiče ljubav, jednakost, poštivanje, razumevanje, toleranciju. Njene jače izražene duhovne strane poput meditacije ili pevanja mantri nisu religijske, već duhovne prakse kojima postižemo opuštenost, mir i svesnost. Joga je spora i dosadna Joga nije takmičarska disciplina. Tu se ne pumpaju mišići, nema trčanja, nema ciljne crte na koju moramo stići pre od ostalih. Staviti telo u određeni položaj i zadržati ga mirnim možda se ne čini dinamičnim, no to je samo spoljašnji utisak. Vežbanjem joge otvara se unutrašnji svet u kojem otkrivamo svoje fizičke i mentalne granice. Joga je veština koja zahteva određenu zrelost, spremnost da se prepozna i otkrije taj unutrašnji svet. Ako vežbaš jogu moraš biti vegetarijanac U jogi se smatra da je lično iskustvo presudno. Joga nema opšte prihvaćene dogme koje se pod svaku cenu moraju pratiti, pa ćete na isti način, ličnim iskustvom i onim što znate da je dobro za vaše zdravlje, izabrati svoj način ishrane. Vegetarijanstvo je dobrodošlo na energetskom nivou, ako to odgovara pravim potrebama tela i garantuje zdravlje. Nova naučna otkrića na području nutricionizma uz našu ličnu proširenu svesnost o telu i njegovoj energiji pomoći će nam da odaberemo najbolju vrstu ishrane za sebe. Joga je samo za žene Joga je izvanredan način za fizičko vežbanje kao i za uspostavljanje ravnoteže u životu. Njome postižemo zdravlje i unutrašnji mir, a to su potrebe kojima teže jednako žene i muškarci. Muškarci koji se aktivno bave sportom poću joge mogu istegnuti mišiće koji su možda postali previše kruti, povećati razgibanost zgloboa i gipkost tela, a da pritom i dalje rade na njegovoj snazi. Jedan od sigurnih načina da se oslobodite stresa, tenzije i negativnih misli jeste joga. Pravilno disanje i određeni položaji čine da se oslobodite stresa i lakše nosite sa svakodnevnim obavezama. Ova veština postepeno menja nivo zdravlja i nivo energije ka boljem. Joga kombinuje sve aspekte ljudskog bića, ne samo fizički nego i emotivni i mentalni. Učestalost vežbanja zavisi od toga koliko vremena, volje i discipline imate za vežbe. Jednom nedeljno je minimum da održite balans i ravnotežu. Dva puta nedeljno je optimum kada je napredak već primetan. Tri puta nedeljno je za one koji baš žele da rade na sebi. Što više i češće vežbate, to su jači efekti. Idealno bi bilo ko može da radi svaki dan bar po deset minuta.
