Vaginalni sekret - Kada je vreme za ginekologa

Vaginalni sekret ima važnu funkciju u održavanju higijene ženskog reproduktivnog sistema. Tečnost koju proizvode žlezde unutar vagine i grlića odnosi mrtve ćelije i bakterije. Ovo održava vaginu čistom i sprečava infekcije.

Vaginalni sekret je normalna pojava. Količina može da varira. Kao i miris i nijanse boje (boja može da varira od prozirne do mlečno belkaste), u zavisnosti od menstrualnog ciklusa. Telo luči različite izlučevine. Ipak, treba znati kada je to normalna pojava, a kada se radi o promeni koja zahteva lečenje.

Najčešći razlog koji pacijentkinju dovodi na pregled kod ginekologa je pojačana vaginalna sekrecija („belo pranje“) i neprijatnost koju zbog toga oseća.

U reproduktivnom životnom dobu sve žene neposredno pre ili posle menstruacije imaju normalni, jedva primetni sekret iz polog organa. Nakon menstruacije, sekret je oskudan i bistar. Pre i za vreme ovulacije bistar i nešto pojačan. Nakon ovulacije malo zamućen. Te promene u izgledu iscetka veliki broj žena jedva opaža. Ali pažljivim i upućenijim pregledom to može pomoći da odrede plodne dane.

PH vrednost vagine

PH vagine je kisela i ta kiselost se menja pod uticajem hormona, tokom seksualnog odnosa, tokom trudnoće, pre i nakon menstruacije. Tada je vagina sklona infekcijama i razmnožavanju bakterija kojima tu nije mesto. Vagina nije sterilna sredina, u njoj se nalaze milioni mikroba koji čine normalnu vaginalnu floru i štite je od drugih mikroba. Normalan vaginalni sekret je proziran ili beli, bez neprijatnog mirisa.

Vaginalni sekret je sredstvo pomoću koga organizam održava grlić materice čistim. U zavisnosti od faze menstrualnog ciklusa, normalan vaginalni sekret je bezbojan, mlečnobele ili bledožute boje. Njegova tekstura može da bude sluzava ili grudvasta. Osim blago kiselkastog mirisa, zdrav sekret skoro da nema miris kada napusti telo. Ovaj blagi miris, baš kao i boja, može da varira u različitim fazama menstrualnog ciklusa

Zaštitu vagine od infekcije čini njena kiselost (pH 4,5 – 5), zahvaljujući prisustvu Doederlejnovih bacila koji pretvaraju glikogen u mlečnu kiselinu. Bitnu ulogu u zaštiti vagine imaju i ovarijalni hormoni (estrogen i progesteron) koji vrše izgradnju vaginalnog epitela do superficijalnog i intermedijalnog sloja u kojima se nalazi glikogen.

Vaginitis

Vaginitis, vaginosa i colpitis su različiti nazivi za upalu ili infekciju vagine. Prirodno je PH vrednost vagine kisela (ph oko 4,5) i to ima zaštitnu ulogu, ali se tokom menstruacionog ciklusa menja. Najniža ph vrednost je neposredno pre i tokom menstruacije i tada najčešće i dolazi do infekcije.

Tri najčešća tipa vaginalnih infekcija su: bakterijski vaginitis (bakterijska vaginoza), odnosno bakterijska infekcija, kandidijaza (kandidijaza), odnosno gljivična infekcija, trihomonijaza, odnosno infekcija protozoom Trihomonas vaginalis.

Uzroci nastanka

Do vaginitisa može doći zbog: infekcije (infektivni vaginitis), lokalne fizičke ili hemijske iritacije (neinfektivni vaginitis), uticaja hormona (atrofični vaginitis)

Uzroci poremećaja ravnoteže u vaginalnoj flori su višestruki: razni lekovi/antibiotici, oralni i lokalni kontraceptivi, prečesta upotreba intimnih kupki, emocionalni stres, seksualano prenosive bolesti.

Prilikom menstruacije dolazi do porasta pH vrednosti. To pogoduje razvoju patogenih bakterija. Vrednost Ph raste i ukoliko dođe do infekcije genitalnog trakta i prilikom normalnih poremećaja.

Dugotrajna primena antibiotika, trudnoća, ispiranja i strana tela u vagini su stanja u kojima je žena osetljiva na infekcije. Neracionalnom upotrebom antibiotika i drugih lekova u obliku vaginaleta može se uništiti vaginalna flora. Time i osnova prirodne odbrane od infekcije.

Pojačan vaginalni sekret je jedan od najčešćih ginekoloških problema

Redovna pH vrednost vagine je kisela, što destimuliše pojavu infekcija. Neposredno pre i tokom menstruacije vagina je manje kisela. U tim danima je sklonija infekcijama. Promeni normalne vaginalne flore doprinosi i seksualni odnos. Tj. dospevanje sperme koja smanjuje kiselost vagine. Ovo može izazvati disbalans vaginalne flore. To rezultira rastom nepoželjnih bacila koji su odgovorni za neprijatan miris.

Kod žena u zrelim godinama hormoni estrogena podstiču bujanje površinskog sloja vagine. Time ona postaje otporna na mnoge bakterije. Kada je vagina ugrožena čestim nadražajima – npr. učestalim polnim odnosima, pogotovu sa više partnera, lekarskim zahvatima koji povređuju polni organ, kao odstranjivanja polipa i izrezivanja sumnjivog tkiva, kao i upotrebom unutravaginalnih uložaka ili dijafragme za zaštitu od trudnoće – u nju se mogu naseliti različiti mikroorganizmi.

FAKTORI RIZIKA

slab imunitet
loša higijena
preterana higijena (korišćenje jakih sapuna, prečesto pranje, korišćenje parfimisanih uložaka…)
nezaštićeni seksualni odnosi

Grupe vaginalnog sekreta

Postoji šest grupa vaginalnog sekreta:

I. GRUPA

(uredan nalaz) vaginalnog sekreta odlikuje se prisustvom sluzi, ponekog leukocita i mnoštvom Doderleinovih bacila. Ovaj nalaz je dosta redak i susreće se kod devojčica pre puberteta.

II. GRUPA

(uredan nalaz) vaginalnog sekreta sadrži malo leukocita i sluzi, dosta Doderleinovih bacila, poneki streptokok, stafilokok i redak bacil koli. Takav nalaz se smatra normalnim.

III. GRUPA

vaginalnog serketa je najčešći patološki nalaz u reproduktivnom periodu. Treća grupa vaginalnog sekreta sadrži dosta leukocita, mnoštvo patogenih bakterija, nema Doderleinovih bacila, katkad se može naći i poneki Trihomonas vaginalis. Sekret je obilniji, beličast, neprijatnog mirisa, a prisutan je i svrab. Tegobe su naročito izražene posle menstruacije i polnog odnosa. Nekada može proći nezapaženo i bez reakcije. Dosta veliki procenat žena ima u svom nalazu treću grupu vaginalnog sekreta koji, bez obzira na to da li smetnje postoje ili ne, treba da se leči upravo zbog toga što se infekcija ushodno širi i neopaženo pređe u hronična zapaljenja.

IV. GRUPA

vaginalnog sekreta karakteriše se obilnom žućkastom sekrecijom. Izazivač je gram–negativni diplokok–gonokok. Veoma brzo se širi i zahvata veliki broj seksualno aktivnih i promiskuitetnih osoba, tako da u kratkom vremenskom intervalu oboli veći broj osoba. U narodu ova vrsta polno prenosive bolesti poznata je pod nazivom „triper“ ili „kapavac“, upravo zbog sekrecije koja se prilikom pritiska na penis iz njega izliva kapanjem. Iz tih razloga, skoro uvek se na pregled javlja muškarac koga pečenje pri mokrenju i obilje sekrecije upućuju na pregled. Naša zakonska obaveza je da prijavimo tu vrstu oboljenja, zbog ozbiljnosti posledica koje nosi neadekvatno lečenje i načina i brzine širenja infekcije. Istovremeno se sprovodi lečenje i muškarca i žene, antibiotikom na koji je uzročnik osetljiv. Gonokokna infekcija nekada prođe nezapaženo, ili se usled nedovoljnog terapijskog tretmana gonokok preseli ushodno i ugnezdi u cervikalnim žlezdama, tako da tu može dugo da nezapaženo boravi, ali i da izazove veoma ozbiljna oboljenja organa karlice.

V. GRUPA

vaginalnog sekreta izazvana je bičarem koji je normalan stanovnik završnih partija debelog creva – Trihomonas vaginalis. Aktivno se kreće, pa nepravilna higijena (pranje odozdo na gore ili nepravilno brisanje posle defekacije), kao i niz drugih momenata, mogu dovesti do infekcije ovim dosta upornim, neprijatnim i recidivima sklonim uzročnikom. On izaziva svrab i peckanje pri mokrenju. Sekret je obilan, žutozelen, penušav, neprijatnog mirisa. Ova infekcija ne treba da se zanemari. Može da dovede do steriliteta. Pored seksualnog puta, u ginekologiji veliki značaj u infekciji trihomonasom imaju mokraćni kateteri, pa se zato preporučuje upotreba samo sterilnih katetara za jednokratnu upotrebu.

VI. GRUPA

vaginalnog sekreta nastaje usled infekcije kandidom albikans. U preparatu se nalazi dosta leukocita, deskvaminisanih ćelija, sluz i kolonije gljivica kandide albikans, koja na sluzokoži vagine stvara malinast izgled, pa se dijagnoza može postaviti sa sigurnošću i bez uzimanja brisa. Isti taj uzročnik kod novorođenčadi može da izazove soor (mlečac), pa razlog infekcije treba potražiti u porođaju i kasnijoj higijeni ruku. Ova vrsta infekcije se prenosi polnim putem, a kisela sredina pogoduje za njen razvoj. Trudnicama, ženama sa dijabetesom, prilikom korišćenja antibiotika ili pada imuniteta stvaraju se uslovi za prekomerno razmnožavanje kandide. Tada se javlja uporan svrab i peckanje. Sekret je beličast, kao zgrušano mleko. Kod uporne infekcije moraju da se leče oba partnera.

Kada je potrebno obratiti se ginekologu?

Sekret neugodnog mirisa je uvek znak disbalansa vaginalne flore. Higijena je važna, ali imajte na umu da je zdrava higijena ravnoteža između previše i premalo higijene. Ako imate čudan, beli iscedak bez neugodnog mirisa, i osećate svrab, verovatno imate vaginalnu gljivičnu infekciju.

DIJAGNOSTIKA

ginekološki pregled
bris vaginalnog sekreta (određivanje grupe vaginalnog sekreta)
mikrobiološki bris vagine i cervikalni bris
brisevi na hlamidiju trahomatis, mikoplazmu urealiticu i ureaplazmu urealiticu

LEČENJE

Za pravilan tretman najvažnija je ispravna dijagnoza. Postavlja se pregledom vaginalnog zida, izgledom i mirisom sekreta kao i mikroskopskim određivanjem stepena čistoće vaginalnog sekreta. Samo ginekolog može odrediti o kojoj vrsti infekcije se radi. Pristup lečenju je individualan i uzima u obzir životnu dob, opšte zdravstveno stanje pacijenta kao i proširenost infekcije i podnošljivost određenih lekova.

U lečenju se primenjuju oralni preparati (antimikotici, antibiotici) i lokalni preparati (vaginalete, gelovi i kreme odgovarajućeg sastava). Neophodan je pregled i lečenje polnog partnera u cilju smanjivanja učestalosti infekcija i njihovog ponavljanja.

Tokom lečenja svih poremećaja vaginalne flore savetujese korišćenje kondoma tokom seksualnih odnosa ili izbegavanje seksualnih odnosa

KOJI SU NAJČEŠĆI TIPOVI VAGINALNIH INFEKCIJA?

Vaginalna kandidijaza

Vaginalna kandidijaza je najčešća vaginalna infekcija kod žena reproduktivnog životnog doba. Kandidijaza je skoro uvek posledica autoinfekcije, tj. infekcije gljivicama, koje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje se iz određenih razloga, u određenom trenutku počnu intenzivno razmnožavati.

Najčešći razlozi su: prekomerna upotreba antibiotika širokog spektra, kortikosteroida, imunosupresiva, kontraceptivnih tableta, prekomerna higijena polnih organa upotrebom alkalnih sapuna, koji uništavaju normalnu floru sluzokože, trudnoća, menstruacija, neadekvatan veš ili higijenski ulošci, neregulisana šećerna bolest…

Simptomi su pojačan beličasti sekret, intenzivan svrab i iritacija u vagini i vulvi. Sekret je beličast, gust kao sir, bez mirisa. Na zidovima vagine i na vulvi ima otoka i crevnila.

Infekcija se vrlo lako dijagnostikuje na osnovu kliničke slike i/ili laboratorijskom (mikrobiloškom) analizom vaginalnog sekreta.

Bakterijska vaginoza

Bakterijska vaginoza je poremećaj normalne bakterijske flore vagine. Najčešće je u vezi sa gubitkom protektivnog laktobacila, koji normalno živi u vagini, a prisutna je i predominacija anaerobnih bakterija (Gardnerella vaginalis). Iako patogeneza i način prenošenja bakterijske vaginoze nisu u potpunosti poznati, danas je moguće gotovo kod svih pacijentkinja postaviti dijagnozu i sprovesti efikasnu terapiju.

Karakteriše je sivo – beličasti homogeni vaginalni sekret, neprijatnog mirisa (miris pokvarene ribe), svrab, peckanje i bol. Karakterističan miris se često pojačava nakon intimnih odnosa i posle menstraucije. Većina žena neće imati sve navedene simptome, a neke čak ni jedan, pa se tada dijagnoza bakterijske vaginoze može postaviti jedino pri redovnom ginekološkom pregledu.

Kod jako upornih infekcija treba tragati za stanjima (bolestima), koja doprinose nastanku infekcije. Takođe, treba lečiti ili sanirati osnovnu bolest (dijabetes) ili stanje (pad imuniteta). Nakon lečenja infekcije valja obavezno uraditi kontrolne briseve radi utvrđivanja efikasnosti terapije.

Aerobni vaginitis

U normalnoj vaginalnoj flori dominanatan je Lactobacillus acidofilus koji održava kiselost vagine i ravnotežu sa drugim mikroorganizmima u svojoj okolini. Poremećajem ove ravnoteže dolazi do smanjivanja laktobacila i porasta broja drugih aerobnih bakterija (Streptococcae, Enterococcae, Esherichia coli i druge) što dovodi do pojačane vaginalne sekrecije.

Trichomonas vaginalis

Mnogi pacijenti nemaju nikakve simptome ni znakove bolesti (20 – 50%). Simptomi uključuju iscedak iz vagine koji može biti beo, siv, žut, zelen. Jak neugodan miris iscedka (miris pokvarene ribe). Mogu se javiti peckanje prilikom mokrenja, svrab i krvarenje posle polnog odnosa. Infekcija trihomonasom ima sledeće znakove:

vagina je eritematozna (zacrvenjena) i edematozna (otečena) s ekskorijacijama (izljuštenje epitela)
gusti vaginalni iscedak koji može biti beo, siv, žut ili zelen
mala tačkasta krvarenja na grliću materice
„colpitis macularis“ je specifična za trihomonasnu infekciju, a 2-5% bolesnica će imati taj nalaz na pregledu

Vaginalni sekret, svrab, peckanje

Ako imate simptome kao što su genitalni sekret, peckanje, neobičan bol ili osip, odmah konsultujte lekara i nemojte imati intimne odnose dok ne utvrdite da li ste zaraženi.

Čim osetite svrab ili iritaciju genitalne regije obratite se ginekologu. Ne koristiti terapiju ni pomoćne lekovite preparate bez prethodnog pregleda ili konultacije ginekologa.

Izbegavajte preparate za intimnu negu i vaginalno ispiranje, jer to može da naruši vaginalni floru, a gelovi (kupke i sapuni) da oštete zaštitini sloj kože, tj. površnu barijeru i omoguće lakši prodor toksičnih materija kroz slojeve kože što kasnije može da izazove reakciju.

Preventiva

Svaki simptom treba shvatiti ozbiljno, mada neke upale u početku nemaju simptoma. Zato su neophodni preventivni ginekološki pregledi u cilju ranog otkrivanja i lečenja vaginalnih infekcija koje mogu izazvati i ozbiljne komplikacije kada se ne prepoznaju, ne leče i dugo traju.

Ozbiljne komplikacije su infekcije urinarnog trakta, upale grlića materice, delimična ili potpuna neprohodnost jajovoda što je uzrok neplodnosti, a vaginalne infekcije u trudnoći mogu dovesti do prevremenog porođaja.

Nekoliko saveta za sprečavanje vaginalnih infekcija koje mogu dovesti do abnormalnog sekreta:

Održavajte vaginu čistom tako što ćete je redovno prati blagim sapunom i toplom vodom.
Nakon odlaska u toalet, uvek brišite od napred ka nazad kako bi sprečili da bakterije dođu u vaginu i izazovu infekciju.
Nosite pamučni donji veš 100 % i izbegavajte preterano usku odeću.
Ako vaginalni sekret postaje gušći i ima sirastu konzistenciju, onda možda imate bakterijsku infekciju. Ako je zelenkasto-žute boje onda to može biti simptom mnogo ozbiljnijeg problema poput gonorejeili trihomonijaze.
Kada je uobičajena količina sekretapovećana i ako patite od svraba ili imate bol to može biti znak upale. Ili iritacije izazvane nekom fizičkom radnjom. Kao što su odnos ili ubacivanje predmeta, uključujući tampon. A uzrok može biti i hemijski kao što su agresivni gelovi za tuširanje, parfimisani losioni itd.
Kod svake neuobičajene pojave potrebno je da se obratite ginekologu.