Verovatno ste se i vi nekada našli u situaciji da pomognete nekome do koga vam je stalo, a kad on tu pomoć ne želi.

Depresija se ponekad opisuje kao „obična prehlada“ mentalnog zdravlja, a postoje dokazi da je isto tako zarazna. Mi skupljamo mikro tragove te bolesti pomažući drugim ljudima sve vreme. Jedva smo svesni toga i težak je posao održati svoju ravnotežu u odnosu na moćne sile depresije.

Nakon nekog vremena, u društvu svog prijatelja ćete osećati neke od njenih inercija, beznađe i stalno ćete se pitati „Šta je poenta ovoga što radim?“ Rešenje je da zauzmete svoj stav i ograničite izloženost silama depresije stavljajući „masku sa kiseonikom“ prvi.

Drugo, sa svojim prijateljem kao da delite uloge žrtve i spasilac. Psiholog je u poziciji i žrtve i spasioca u isto vreme, kao i svako ko se bavi terapijom i savetovanjem. Od prijatelja se očekuje da u toj situaciji bude spasilac, a na vama je da se odlučite da li taj teret možete podneti. Samim tim što pomažete prijatelju, vi nesvesno odmažete sebi, zadovoljavate se svojim junaštvom, a pogubno delujete na sebe. Pružanje pomoći prijateljima dobro je za naše mentalno zdravlje, ali ako u tom odnosu samo pomažemo, da li to možemo nazvati pravim prijateljstvom.

Postavlja se pitanje da li prijatelj zaista ima formalnu dijagnozu depresije. I ostali uzroci mogu uzrokovati loše raspoloženje kao što su poremećaji štitaste žlezde ili neželjena dejstva pojedinih lekova (uključujući i neke za astmu, akne, za prestanak pušenja).

Šta možete uraditi – jednostavno priznati sebi da ste uzeli ulogu negovatelja i potencijalno ugrozili vaše mentalno zdravlje. Ako uspete ubediti svog prijatelja da izađe i prošeta bar 20 minuta dnevno na svežem vazduhu na dobrom ste putu, to će pomoći podizanju nivoa energije, ali prioritet treba biti javljanje psihologu, psihoterapeutu, pa i psihijatru ukoliko je nepohodno kako bi se napravila prava medicinska procena. Sami ovo ne možete popraviti, pogotovo kad su godine upitanju.

Izvor: Dragana Stanković, psiholog

Related Posts