Uporno kasnite na posao? Diana DeLonzo napisala je knjigu Never Be Late Again u kojoj opisuje šest tipova ličnosti koji utiču na sklonost kašnjenju. DeLonzo tako navodi da neki ljudi kasne, ali su sposobni racionalizirati i opravdati svoje kašnjenje. Preuzimaju odgovornost za kašnjenje i krive spoljašne okolnosti za to. Ekstra produktivni pojedinci kasne zato jer žele svaki minut maksimalno iskoristiti. Uvek su zauzeti i kasne zbog nepredviđenih okolnosti koje nisu mogli isplanirati. Neki pak podsvesno uživaju u obavljanju poslova u zadnji tren, jer se osećaju živahnijima ako imaju dojam da im nedostaje vremena. Četvrta su kategorija ljudi koji kasne zbog toga što vole odgađati stvari i pokušavaju produžiti trajanje svega što rade. U petu skupinu spadaju oni koji kasne jer se tako pokušavaju odupreti svakodnevnim pravilima. I na kraju, postoje ljudi koji su jednostavno zaboravni i lako ih je omesti. Uporno kasnite Uporno kasnite na posao? Prepoznajete li se u nekom od ovih opisa? Kojoj god skupini pripadate, kašnjenje uveliko smanjuje kvalitetu svakodnevice. Osim što šteti vama, ne čini dobro niti vašem privatnom ili poslovnom okruženju. U poslu kašnjenjem rizikujete gubitak poverenja, a napredovanje ili povišica takođe vas mogu zaobići. Kako se kašnjenje ne bi ozbiljnije odrazilo na vaš profesionalni, ali i privatni život, isprobajte neke od ovih saveta: Pripremite se Kasnite li uvek, možda vam naprosto treba više vremena za pripremu. Vremensku prognozu proverite dan ranije, a i odeću koju planirate obući na posao možete pripremiti večer pre. Ključeve, kišobran i slične stvari ostavite na vidljivom, uvek istom, mestu kako bi vam ujutro bile na dohvat ruke. Imate li naviku doručkovati pre odlaska na posao? Odredite dan ranije šta ćete jesti, a ukoliko deo obroka možete pripremiti i veče ranije, to će vam takođe uštedeti vreme. Postavite prioritete Kasnite li s nekim obavezama zato jer postoje ljudi ili navike kojima jednostavno ne možete reći ‘Ne’, zapitajte se: „Može li ta osoba pričekati?“, „Da li je ovo prioritet?“. Naučite razlikovati ono što je potrebno obaviti odmah od stvari koje možete odgoditi za nekoliko sati, dana ili čak meseci. Kreiranje plana jutarnje rutine takođe vam može olakšati svakodnevicu. Sastavite popis kojeg ćete se pridržavati svakog jutra. U prvim danima obratite pažnju i na to koliko vam je vremena potrebno za obavljanje svake pojedine stavke (npr. koliko vam je vremena oduzima izbor odeće ili priprema doručka). Kako biste bolje procenili kada biste se trebali probuditi da sve stignete obaviti na vreme. Idite ranije spavati Na poslu provodimo mnogo vremena pa nam se uvek čini da manje izdvajamo za vreme provedeno sa obitelji, za hobije ili kućne poslove. Napravite plan aktivnosti kojima se bavite u privatno vreme i rasporedite ih kroz nedelju kako vam se ne bi dogodilo da opet legnete iza ponoći jer ste u jednoj večeri odlučili obaviti svih dvadeset poslova! Ukoliko ste noćna ptica, pokušajte se obvezati da ćete kroz dve nedelje pokušati postepeno ići ranije u krevet – barem 15 minuta ranije nego što ste otišli večer pre. Pokušajte zaspati bez upaljenog televizora i u zamračenoj sobi. Kvaliteta sna utiče na to hoćete li se probuditi usporeni, na vreme ili ćete opet prespavati alarm. Mobilni i društvene mreže takođe trebaju odmor Koliko ste puta nešto odgodili ili zaboravili zato jer vam je pažnju odvukao telefonski poziv, poruka ili još jedan u nizu smešnih videa? Odredite da u pojedinim trenucima mobilni i društvene mreže nisu prioritet. Isključite zvuk na mobilnom uređaju ili ga ostavite u torbi kako vas ne bi ometao u spremanju za posao ili obavljanju važnog zadatka. Nemojte dozvoliti da vas poruke i pozivi prekidaju usred obroka. Na poziv uvek možete naknadno odgovoriti, a preskakanje ili prekidanje obroka loša je praksa koju ćete svom organizmu teško nadoknaditi.
