Zavisnost od društvenih mreža sve više uzima maha u modernom društvu. Procenjuje se da 90% mladih odraslih osoba od 18 do 29 godina koristi bar neki oblik društvenih mreža. Još jedna potvrda o lošem uticaju interneta i društvenih mreža na zdravlje dece dolazi iz Glazgova u Škotskoj. Istraživanje je obuhvatilo tinejdžere kojima su društvene mreže dostupne 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno, i ispitivalo uticaj tih medija na njihovo zdravlje. U istraživanju je učestvovalo 500 tinejdžera koji su odgovarali na pitanja o upotrebi društvenih medija i o tome koliko su vezani za njih. Odgovarali su i na pitanja o kvalitetu i vremenu spavanja, a ocenjen je i nivo njihove anksioznosti i depresije. Konačni rezultati istraživanja govore da upotreba društvenih mreža kao i emotivna vezanost i zavisnost od njih – bitno utiču na kvalitet sna, dovode do nižeg nivoa samopoštovanja, višeg nivoa anksioznosti i višeg nivoa depresije. Zavisnost od društvenih mreža Da li socijalne mreže poboljšavaju vaš društveni život ili ne? Slobodno možemo reći da u današnje vreme gotovo da i ne postoji osoba koja nema otvoren nalog na nekoj društvenoj mreži, i to je postalo normalno. Sa druge strane, osobu koja kojim slučajem nema učešća u građenju društvenih mreža, gledaju kao na nekog sa „fabričkom greškom“. Razvoj društvenih mreža menja način na koji ljudi doživljavaju Internet. Dok je u početku to bio samo alat korišćen potpuno anonimno, danas se koristi javno, deo je svakodnevnice i čak predstavlja stvar prestiža kod mladih ljudi. Utvrđeno je da ispitanici koriste društvene mreže u proseku 61 minut dnevno. Takođe, posećuju svoje naloge oko 30 puta nedeljno. Kao i da čak 30% ispitanika ima neki poremećaj sna. Rezultati su pokazali da ispitanici koje češće posećuju svoje naloge tokom nedelje imaju triput veće šanse da imaju problema sa snom nego osobe koje retko koriste društvene mreže. Psiholozi upozoravaju da ljudi provode sve više vremena na društvenim mrežama kao što je Fejsbuk. I da mnogi pritom porede sopstvenu životnu situaciju sa životima svojih prijatelja. Istraživanje iz 2015. je pokazalo da ova navika može da dovede do pojave simptoma depresije. Takođe, postoji direktna povezanost između vremena provedenog na Fejsbuku i depresivnih simtpoma usled društvenog poređenja. Ali, pored mana, naravno da sve društvene mreže imaju i svoje prednosti. Pomoću njih možete da komunicirate sa dragim ljudima koji su daleko od vas. Da razmenjujete fotografije sa njima. Da osvežite stara prijateljstva i tako ostajete u kontaktu sa njima. Na kraju možemo da zaključimo da je sigurno da društvene mreže imaju zasluge za odsustvo sreće, ali donose i brojne koristi. Moramo učiti kako da se nosimo i sa njihovim dobrim i sa lošim stranama. Definitivno „da imamo meru u svemu“.
