Prokelj – Za mnoge je prokelj na listi omraženog povrća zbog specifičnog ukusa, ali i mirisa koji preovladava tokom kuvanja. Ipak, zimsko doba ne obiluje s puno zdravog voća i povrća a ako iskoristite nekoliko trikova, prokelj može biti zaista ukusan. Iako je izuzetno hranljiv i bogat korisnim sastojcima, prokelj nije dovoljno kod nas zastupljen u jelovniku. Zato je preporuka da ga što češće imamo na trpezi jer ova povrtarska biljka iz porodice kupusnjača (kupus, kelj, karfiol), predstavlja pravu riznicu zdravlja. Poznat je i kao kelj pupčar a poreklom je iz Belgije. Mnoga istraživanja su potvrdila da sastojak sulforafan iz prokelja deluje preventivno protiv karcinoma, posebno raka želuca, odnosno bakterije B. Pylori. Zahvaljujući sulforafanu, prokelj stiti od sunčevih zračenja te je odličan za zaštitu srca i vaskularnog Sistema od upalnih procesa. Na pijaci ga možete naći tokom cele zime. Izgledom podseća na male glavice kupusa, i poseduje sve drugo osim kalorija. Donosi osvežavajuću kombinaciju gorčine i blagog ukusa, stoga ga sparite sa jelom koje ima izražajan ukus ili s prelivom koji u sebi sadrži balsamiko sirće. Ako želite da sačuvate sva blaga koja čuva prokelj, kuvajte ga kratko, a vodi za kuvanje dodajte malo maslinovog ulja i crvene paprika. Prokelj – Zanemarena riznica zdravlja Ovo povrće izuzetno je bogato proteinima, dijetetskim vlaknima, omega 3 i omega 6 masnim kiselinama, vitaminima, među kojima posebno vitaminima C, A, K, E i B kompleksa. Dokazano je da osobe koje svakodnevno konzumiraju 300 grama prokelja imaju 37 odsto veću koncentraciju vitamina C u krvi. Bogat je i mineralima, od kojih najviše ima kalijuma, mangana, bakra, kalcijuma, gvožđa i fosfora. Kalijum je važan sastojak ćelija i telesnih tečnosti koje pomažu kontrolu rada srca i krvnog pritiska. Mangan je važan kao kofaktor za antioksidansne enzime, dok je gvožđe neophodno za stvaranje krvnih zrnaca. Istovremeno, sadrži i folnu kiselinu, kao i flavonoide. Kao izuzetan izvor antioksidanasa pomaže u ublažavanju velikog broja zdravstvenih tegoba. U tom smislu izuzetno je važan za podizanje imuniteta, ali i kao čistač organizma od štetnih sastojaka jer pospešuje bolji rad creva. Zbog kompleksa vitamina koje poseduje sprečava nastanak osteoporoze i čini kožu blistavijom. Za čuvanje mekoće i sjaja kože naročito su važni vitamini A i C. Postiže i antibakterijsko i antivirusno delovanje. Osim toga, preporučuje se i osobama koje imaju hronične bolove usled degenerativnih promena, kao što su reuma, artritis, išijas. Preventiva uz prokelj Zbog izuzetno snažnog antikancerogenog svojstva preporučljivo je da se konzumira preventivno. Posebno je delotvoran kao zaštita od raka prostate i debelog creva. Istraživanja su pokazala da prokelj sadrži specijalnu kombinaciju sastojaka, od kojih je najvažniji sinigrin, koji blagovremeno deluje na kancerogene ćelije i uništava ih. Takođe, zbog zavidnih količina vitamina A on je dobra zaštita od raka pluća i usne duplje. Vitamin K, koji sadrži prokelj, ograničava oštećenja neurona u mozgu, što je važno za sprečavanje nastanka Alchajmerove bolesti. A kada je reč o vitaminima B kompleksa sadrži niacin, vitamin B6, odnosno piridoksin, zatim tiamin, pantotensku kiselinu, a svi zajedno veoma su važni za metaboličke procese u organizmu. Pržen ili kuvan? Prokelj sadrži glukozinolate, sastojke koji imaju razne zdravstvene blagodeti, ali i nesretnu tendenciju da otpušta puno sumpora ukoliko se duže kuva. Rezultat vam je sigurno poznat. Ne samo da se neugodan miris širi celim stanom već i prokelj ima neugodan ukus koji podseća na pokvarena jaja. Zato važi zlatno pravilo kod kuvanja prokelja – ne prekuvati ga. Pođe li vam to za rukom uživaćete u blago orašastom ukusu ovog itekako zdravog povrća. Ipak, prokelj ima najbolji ukus kada se isprži. Prženje mu daje posebno drugačiji ukus budući da se prirodni šećeri iz njega karamelizuju i u prvi plan izbije prirodna slatkoća ovog zimskog povrća. Svakako probajte prokelj pečen s pršutom ili pančetom, belim lukom, parmezanom, maslinovim uljem i malo limunovog soka.
