PLUS 40 u hladu – Naglo povišenje telesne temperature zbog veoma toplog vremena, bez mogućnosti da se telo prirodno rashladi znojenjem, uzrokuje – toplotni udar. Najčešće se javlja kada je vlaga u vazduhu mnogo visoka. Tada se smanjuje brzina isparavanja kapljica znoja sa kože, pa se samim time smanjuje i rashlađivanje tela. Dakle, što je veća vlaga, osećaj topline je veći i na nižim temperaturama vazduha. Postoji nekoliko simptoma zbog povišenih vanjskih temperatura, a koje prethode udaru, poput tople i suve kože, jake glavobolje, poremećaja svesti i iscrpljenosti, grčeva u mišićima, ubrzanog rada srca i disanja, vrtoglavice, te nagona na povraćanje. Toplotni udar nastupa naglo, ponekad bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Dodirom kože možete zaključiti da je veoma topla, te suva i crvena, a puls slab i jako ubrzan. Zenice su uvek prvo sužene, a posle proširene. Dob i eventualne zdravstvene tegobe utiču na to kad i kod koga će da dođe do toplotnog udara. Deca i starci su posebno osetljivi, kao i hronični bolesnici koji ne uzimaju redovno terapiju i izlažu se nepotrebno visokim temperaturama. PLUS 40 u hladu Zaštititi se treba adekvatnom odećom: svetla, prozračna, od pamuka, pokrivalo za glavu. U slučaju da je osoba doživela toplotni udar, prema mogućnosti je treba smestiti u klimatizovan prostor, te skinuti višak odeće sa nje. Ako je moguće tuširati je mlakom vodom, ako ne, staviti obloge od mlake vode. Važno je da odmah počne uzimati tečnost. Takođe dobro bi bilo pozvati hitnu službu. Ako je osoba bez svesti, staviti ju u bočni položaj i odmah zvati hitnu službu koji će vam dati daljnija uputstva. Iako se po pravilu za vreme toplotnog udara izgubi sposobnost regulacije telesne temperature, pa se telo pregrejava, u nekim slučajevima može doći do hipotermije. Zbog toga je u težim slučajevima potrebno stalno meriti telesnu temperaturu pa prema tome unesrećenog hladiti oblozima ili zagrejavati pokrivačima, zavisno o njegovoj trenutnoj telesnoj temperaturi. PLUS 40 u hladu – Ishrana Jutro započnite kompletnim doručkom poput integralnog hleba sa semenkama i namazom od svežeg sira uz dodatak paradajza, paprike ili krastavaca. Za ručak napravite hladnu salatu od povrća sa maslinovim ili bučinim uljem. Za međuobrok je dobar izbor zaleđeno ili rashlađeno voće poput bobica sa jogurtom i koštunjavim voćem. Ako ste povišene telesne mase, morate unositi više vode. Čovek prosečne građe trebao bi uzimati oko dve litre vode na dan po veoma sparnim danima, hidrirajući se svako malo. Pazite da vam je urin svetle boje, u suprotnom radi se o dehidraciji. Pijte vodu aromatizovanu voćem i začinima koji osiguravaju dodatan izvor vitamina i minerala. Alkoholna, gazirana i slatka pića, kao i pića s kofeinom samo će pojačati proces dehidracije jer stimulišu izlučivanje. Konzumirajte ih umereno. Leti konzumirajte namirnice čija je nutritivna gustina obrnuto proporcionalna energetskoj. Birajte one koje ne padaju teško na želudac, u prvom redu voće i povrće, krto meso i začine. Letna prehrana podrazumeva i unos mlečnih proizvoda koji najbolje odgovaraju u hladnom obliku poput zaleđenih jogurta i sladoleda. Hladna lubenica i dinja idealne su za slatko osveženje kao međuobrok kao i voćne salate. Hranu kratko obrađujte te izbjegavajte stajanje uz peć jer visoke temperature mogu biti kobne.
