Mnoge od naših osnovnih životnih potreba poprilično su očigledne, na primer naša potreba za hranom, vodom i vazduhom. Svako od nas poseduje i jednu od temeljnih ljudskih potreba – da ima kontrolu nad svojim životom. Našu potrebu da kontrolišemo možemo izraziti na različite načine, u manjem ili većem opsegu, ali ona uvek ima jak uticaj na naš život.

Kontrola ima velik uticaj na naš odnos prema riziku. Preuzimanje kotrole čini nas da se prepuštamo rizicima u slučajevima gde inače ne bismo tako postupili. Ako se odlučimo isprobati skakanje padobranom iz aviona znači da smo procenili da je takav rizik za nas prihvatljiv jer stvari možemo držati pod kontrolom. Na taj način naš doživljaj se menja i sam čin ne čini nam se više tako zastrašujuć.

Ljudi opsednuti kontrolom obično nemaju lošu nameru niti su svesni na koje sve načine povređuju ljude oko sebe, ali činjenica je da to svakodnevno čine. Bez obzira na nedostatak loše namere, većina ih stvara toliko destruktivnu atmosferu da će se osobe s kojima provode dosta vremena pre ili kasnije ozbiljno pobuniti.

U ljudskoj prirodi je da želi da ima sve stvari pod kontrolom. Ali, svi smo se, barem jednom našli u situaciji koju nismo mogli da promenimo bez obzira koliko se trudili. Setite se neke takve situacije. Kako ste se osećali? Frustrirano, ljutito, samosažaljivo, ljubomorno? Svi ovi osećaji nisu promenili situaciju, ali su zato remetili naš duševni mir. Dok god se opiremo nekoj stvari mi smo blokirani.

Opsednutost kontrolom je najčešće posledica strahova i teskobe iz detinjstva, zbog čega se javlja osećaj nepoverenja kako u sebe i svoje sposobnosti, tako i u druge ljude i njihove sposobnosti. Deca koju su odgajali kontrol-frikovi često i sami postaju takvi, a preteranu potrebu za kontrolom imaće deca autoritarnih i prestrogih roditelja, kao i onih koji deci ne daju slobodu da greše i uče na svojim greškama. Na prvi pogled apsurdno, a zapravo logično – potreba za kontrolom je posledica slabog samopouzdanja i nesigurnosti, zbog čega mislimo da ništa u svom životu ne kontrolišemo i da se ni na koga ne možemo osloniti, te da će sve propasti ako kontrolu pustimo iz ruku i damo je nekom drugom.

Kontrol-frikovi (engleski control-freak) uglavnom su perfekcionisti, skloni sitničarenju, koji uglavnom razmišljaju negativno i opažaju samo loše stvari, zbog čega ničim nisu zadovoljni i prečesto kritikuju ljude. Najveću štetu kontrol-frik može napraviti kao roditelj te kao šef/vođa na poslu ili u drugoj zajednici u kojoj ljudi provode dosta vremena zajedno.

Osobe koje su takozvani “kontrol frikovi” obično ne vole kašnjenja, misle da im drugi ljudi troše dragoceno vreme svojom neefikasnošću, ne traže nikada pomoć od drugih i ne vole da budu zavisni i, naravno, uvrede se kada im kažete da su opsednuti kontrolom.

Kandidat ste za kontrol-frika ako se prepoznate u nekoliko sledećih situacija: previše toga morate raditi sami, ne možete se pouzdati u članove obitelji, prijatelje ili poslovne saradnike, mislite kako nema ničeg lošeg u tome da od sebe i od drugih tražite više i bolje, verujete da ste najčešće u pravu, često govorite ljudima što bi trebali raditi i dajete im savete čak i kad vas to ne pitaju te mislite kako ste puni poverenja prema ljudima, ali oni vas često razočaraju.

PREPOZNALI STE SE?

To što ste vi uvek organizovani, odlučni i spremni na reakciju, volite planiranje i prezirete neodgovornost ne moraju nužno biti loše osobine. Ali, kada se to otme kontroli, kada počnete da smetate i nervirate druge, da ih ponižavate prelazite u fazu “kontrol-frika”. Ma koliko mislili da ste baš zato jaki, to može postati vaša najveća slabost. Niko ne voli “kontrol frikove” i ako nastavite tim putem ubrzo ćete ostati sami. Budite realni. Ako vas je neko upozorio na to ne ignorišite ga. To nije tako bezazleno. Sagledajte sami sebe iz drugog ugla.

Prvi korak je da priznate sami sebi problem. Prihvatite da upravo neplanirane stvari mogu biti najdivnije i naučite da plivate u neplaniranim situacijama. Počnite malim koracima. Izaberite neku banalnu situaciju koja vas posebno nervira – gužva u prevozu, spora službenica na šalteru, …

Recite sebi da to nije važno, da i drugi moraju da trpe isto što i vi. Pokušajte da uživate u trenutku – dok čekate u redu slušajte omiljenu muziku, učite putem audio snimka neki novi jezik, dok se vozite autobusom do posla, čitajte knjigu, …

Nagradite se kada shvatite da ste ostali mirni na neke stvari koje su vas pre izluđivale. Mali koraci su važni. Govorite sebi koliko je ovo bitno zbog ljudi koje volite, zbog vaših prijatelja.

Pre reakcije u određenoj situaciji  zapitajte se kako bi vama bilo da neko drugi napravi vama ono što vi želite njemu, kako bi se vi osećali da neko drugi agresivno želi upravljati vašim životom. Evo kakve promene vas čekaju:

  1. PRIHVATAM TE KAKAV JESI

Sasvim je normalno da se s nekim ljudima ne slažete baš u svemu, svako ima svoj stav, ono što voli, način na koji nešto radi, i to je sasvim normalno. Zaljubite se u druge zbog onoga što oni jesu, a ne radi imaginarne slike koju ste stvorili o njima i očekivanja koja od njih imate. Takođe, pustite druge da idu u životu smerom koji ih privlači te im budite potpora. To je odlična podloga za kvalitetan odnos. Naime, veza s čovekom opsednutim kontrolom je naporna i neugodna, i s vremenom se lako može dogoditi da svako krene svojim putem.

  1. PRIRODAN I SA STAVOM

Pogrešno je pokušavati kontrolisati se u svakom trenutku kako bi se svideli drugima i kako bi oni imali o nama bolje mišljenje. Ljudi ionako misle o nekome ono što žele. Budite prirodni, a ljudi koji zaslužuju biti u vašem životu, i dalje će biti uz vas jer vas vole zbog onoga što jeste, a ne onoga što radite, govorite ili nosite na sebi. Nakon što iz faze hronične samokontrole uđete u onu opuštenu, život će vam biti puno srećniji. Vremenom ćete primetiti i da se sve više ljudi želi družiti s vama jer ste ugodno društvo u kojem i oni mogu biti opušteni. I nikako ne zaboravite da misli drugih ljudi o vama nikad nećete moći kontrolisati.

  1. BEZ NEPOSTOJEĆIH PROBLEMA

Koliko puta ste danima bili zabrinuti nečime što bi se moglo dogoditi, ali i nije. Razmišljali ste o tome, bili pod stresom i panikom, a na kraju se ništa nije dogodilo. Ipak zbog svoje potrebe za kontrolom već ste proživeli dovoljnu količinu stresa kao da je do problema zaista došlo. Pa kome to u životu treba? Opustite se i ne kalkulišite o onome što može biti već pričekajte. Dođe li do neke situacije u kojoj morate reagovati, napravićete to. I pokušajte memorisati u svoj um da unutarnji mir ne zavisi o spoljnim uslovima već o vama samima.

  1. ŽIVIM NE ŽIVOTARIM

Pokušavajući kontrolisati stvari koje je nemoguće držati pod kontrolom, automatski blokirate sami sebe od prave istine. Tada se odupirete prihvatiti činjenicu na koji način neke stvari u životu funkcionišu umesto da naučite nešto o tome i prihvatite to takvim kakvo jeste. Ne može baš uvek sve biti kako vi želite i što pre to prihvatite, pre ćete osetiti olakšanje. Promatrajte kako ljudi rade neke stvari bez uplitanja, samo ćutite, gledajte i prihvatite da je to tako. Dođe li vam poriv da nekoga ispravljate, preusmerite misli na nešto drugo dok vam neuplitanje ne pređe u naviku.

  1. UGODNA IZNENAĐENJA

Ako se opustite i ne kontrolišete baš sve i svakoga, dogodiće vam se često i ugodna iznenađenja jer ljudi oko nas mogu biti takvi ako im date priliku. Ne dopuštate li nekome da bude ono što jeste već ono što ste zamislili, tad prostora za iznenađenja nema. Osim toga, želite li zaista znati sve što će vam se dogoditi u budućnosti i živeti po strogo zacrtanim pravilima? Mislite li da je to zabavno? Zapamtite, život je kratak i brzo prolazi, a ako ga konstantno držite pod kontrolom propustićete mnoga zadovoljstva, nećete sebi dati šansu upoznati zanimljive ljude i posetiti zanimljiva mesta. I na kraju, život će doći svojem kraju, a vi ćete biti emocionalno prazni i usamljeni.

  1. BEZ BRIGA

Pustite li uzde iz ruku osetićete kao da vam je neko s leđa skinuo teg od sto kila koji ste konstantno nosili sa sobom. Bez obzira šta se događa u životu, sunce će i dalje izlaziti i zalaziti. Biće teških dana, ali biće i prekrasnih. U redu je brinuti o nekim stvarima, ali do određene granice jer ako ju pređete, život postaje jako naporan i nesrećan. Podignite pogled s planera, kalendara, sata, mobilnog i ostalih stvari koje vam kroje život i način razmišljanja te pogledajte ljude oko sebe, pokušajte zamisliti kamo idu, kako žive, kako se osećaju. Uživajte u malim svakodnevnim stvarima, u zalasku i izlasku sunca, vetru, lišću, nečijem osmehu…

  1. VIŠE VREMENA

Pustite da neke stvari idu svojim tokom te ne gubite vreme i energiju pokušajima njihove kontrole. Na taj način imaćete više vremena i snage za ono što zaista volite i želite raditi, i ono što možete kontrolisati u pozitivnom smislu, na primer baviti se nekim hobijem koji vas ispunjava zadovoljstvom. Osećaćete se ispunjenije i srećnije. Svaki čovek treba prostor da neke stvari radi kako želi i u vreme koje želi.

Related Posts