Žive lutke koje izrađuje poznata srpska lutkarka, Irena Petrović, ostavljaju mnoge bez daha.

Šta je ono što umetnika čini onim što jeste? Sa talentom se rađa, a onda otkriva ljubav, a ta ga ljubav kad tad podseti da ne zaboravi da probudi onaj dar sa kojim se rodio.

Postoje ljudi koji imaju sreće da talenat otkriju i osveste na vreme. A postoje i oni koji to učine malo kasnije.

Takva je i priča poznate lutkarke, Irene Petrović, koja danas živi u francuskom gradu Žemonu, gde živi sa majkom, suprugom, ćerkom i unukom i gde svakodnevno stvara neverovatna dela. Ne slike, ne sklupture, Irena pravi lutke-bebe koje zapanjujuće podsećaju na novorođenčad.

Žive lutke

Irena u „riboring“ svetu

Vredno je radila na sebi i svom talentu, a danas je jedina srpkinja koja se bavi ovim poslom i svetski priznata lutkarka sa odličnim standardima.

Ova neverovatna tehnika bojenja lutki tako da „ožive” naziva riboring, a Irena je ovaj hobi otkrila pre nekoliko godina, kada je tek doputovala u Pariz.

– Bila sam usamljena, jer je suprug često putovao, a ja bih obično bila sama sa bakom. Iako nikada nisam završila neku umetničku školu, oduvek sam imala dara za razne vrste rukotvorina i obožavala da crtam. Verovatno sam taj talenat nasledila od oca, jer je on umeo da napravoi nestvarne stvari rezbareći drvo – ispričala nam je ova simpatična umetnica.

Kako kaže, prvo je počela da pravi minijaturne bebe od gline, koje bi potom pekla, a zatim bojila i prodavala na e-bay-u. Njen unuk, inače i najverniji obožavalac, Lamin, bio je oduševljen i često se igrao sa bakinim umetničkim delima.

Kako bi se „ribornig” tehnika savladala potrebno je i više godine. Ne i Ireni, jer je ona vrlo brzo naučila osnove koje je kasnije sama nadograđivala i pravila sopstvene kombinacije boja, stvarajući realniji prirodniji izgled lutki.

PROČITAJTE: Dekupaž – relaksacija modernog doba

Žive lutke

Ali, ko kupuje ove žive lutke, upitali smo Irenu.

– Klijentela se razlikuje, a kako svoje radove uglavnom prodajem preko intereneta većinu nikada ne upoznam. Često mi se javljaju devojčice ili njihove majke i bake koje žele da svoje princeze obraduju realističnim lutkama. A ima i kolekcionara koji često imaju vrlo specifične zahteve kada je reč o estetici – priča Irena i dodaje da joj nije uvek prijatno da ispoštuje klijente koji naručuju lutke.

Iako obožava svoju stvaralačku slobodu i upravo je i to jedan od razloga zbog čega je počela da se bavi ovim hobijem, lutke koje kolekcionari naručuju znatno su skuplje od onih koje po svom nahođenju pravi sama.

Da bi jedna lutka „oživela“, potrebno je više od 80 sati rada, a prodajna cena varira od 750 do 1.250 evra.

– Dobila sam nagrade za svoj rad. Ima ljudi koji bolje rade od mene. Da bih dostigla vrh u ovom poslu, potrebno je da još usavršim izradu kose. Jedina sam Srpkinja koja se time bavi. Lutke kupuju uglavnom žene, koje kažu da im one vraćaju osećanja i ljubav – zaključuje Irena.

Petrovićeva već 12 godina živi u Francuskoj, u mestu Žermon, a otišla je iz Srbije trbuhom za kruhom.

– Nakon smrti oca 2004. godine i još dve tragedije u familiji došla sam u Francusku. Supruga Francuza sam upoznala u Obrenovcu, pošto je radio u Srbiji. Živim u Žemonu, koji je pogranično mesto, na granici s Belgijom. Imam već i unuka Lamina. Po njemu je i moj brend „Irena Laminos doll“ dobio ime – objašnjava Irena.

Morbidni zahtevi

LJUDI MI ŠALJU SLIKE SVOJE UMRLE DECE DA IH „OŽIVIM“

Irena je imala raznih ponuda. Najteže joj je bilo kad je od mušterija dobijala slike beba koje su preminule sa željom da ih oživi.

– Da uradim takvu lutku, nikad nisam želela. Nekoliko mušterija je tražilo da oslikam bebu sa modricama, što mi je bilo mobridno. Uvek sam gledala da ih ubedim da te bebe budu s osmehom i da im oči budu otvorene – zaključuje Petrovićeva.

– Dogodilo mi se jednom prilikom da je kontaktirala gospođa, poznata kolekcionarka koja sakuplja isključivo ovakve lutke, a koja je imala niz, za mene neugodnih zahteva za detaljima kao što je bio ubod od igle na peti, kada se novorođenčedu u porodilištu vadi krv i mala ogrebotina na arkadi oka – dodala je Irena.

Žive lutke

O izložbi trenutno ne razmišlja jer kaže da ne voli da se eksponira na taj način i da reboring tehniku ipak smatra samo hobijem.

Najskuplju lutku prodala je za čak 1.250 evra. Kaže da neke njene koleginice koje su se probile do samog vrha, svoje radove naplaćuju i po više hiljada evra.

KORIŠĆENE KAO DEO TERAPIJE

PRAVLJENJE lutaka u „riboring“ tehnici potiče još iz Amerike, gde su se ove lutke koristile u svrhu lečenja. Navodno, nekada su se prvo koristile u terapijama lečenja psihijatrijskih bolesnika, a kasnije i obolelih od Alchajmerove bolesti. Takođe, danas su značajan element terapije kod starih, smeštenih u staračke domove, kojima se na taj način vraćaju uspomene na period detinjstva.

ČETIRI NIVOA KVALITETA LUTKE izrađene u „riboring“ tehnici svrstavaju se u četiri kategorije. Prva kategorija nalik je standarnim „ćela“ lutkama, nemaju kosu i najjeftinije su na tržištu. Drugi je nalik prvom, ali za lutke za nijansu boljeg kvaliteta, sa više detalja. Treća „ekselent“ i četvrta „elit“ kategorija podrazumevaju lutke najvišeg kvaliteta, sa kosom, trepavicama i sitno iscrtanim detaljima na telu lutke.

Related Posts