Oni koji obavljaju poslove vezane za razmišljanje, učenje, podučavanje (dakle, sve ono što nije puki fizički rad) manje su fokusirani rano ujutru i u rano popodne (posle 12), pokazalo je istraživanje. Zašto ih onda terati da rade kada su najmanje produktivni?

U svetu novih tehnologija mnogo se više radi od 40 sati nedeljno. Ovaj brojka ostala je maltene samo kao nasleđe prošlosti. Ali, sve veći broj sati provedenih na poslu može da bude loše za zaposlene i da bude štetno za kompaniju, piše sajt „The Atlantic“.

Kada spavate je mnogo bitnije od samih sati spavanja, pokazala je skorija studija. Takođe, manjak sati spavanja nije toliki problem koliko ustajanje dok je napolju još mrak. Naučnici kažu da je odlazak na posao kada ste pospani jednako pojavljivanju na poslu u pijanom stanju.

vreme1

Photo Copywrite: Shutterstock

U tekstu objavljenom na sajtu “The New Yorker”, neurolog i istraživač Kenneth Wright kaže da je “Učenje odnosno primenjivanje znanja najveće nekoliko sati pre uobičajenog vremena za spavanje, a najmanje blizu vremena kada obično ustajemo” – što bi značilo da je najbolje vreme za rad kasnije tokom dana, a ne ujutru.

Svest ne radi baš najbolje čim se probudimo, i treba joj i do četiri sata da bi um “podigao” na nivo pune pažnje i budnosti, i to do tog vremena, nećete donositi dobre odluke.

Kako poslodavci mogu ovo da primene?

Kraći dan dobro funkcioniše za umetnike, i profesije koje se tiču znanja – odnosno kreativne i profesionalne poslove – mogu da rade produktivno oko šest sati na dan, upoređujući sa osmočasovnim radnim vremenom radnika.

vreme2

Photo Copywrite: Shutterstock

Za razliku od mašine, ljudi rade na cikličnim bazama, što znači da naša energija i motivacija varijaju, i imaju svoje uspone i padove. Profesije koje se tiču kognicije, fokusiranije su u kasno jutro, a sledeći nalet energije dobijaju kasnije poslepodne kada energija dostiže svoj vrhunac, a zatim pada.

Prošao je skoro čitav vek od kada je Ford “zacementirao” normu od 40 radnih sati nedeljno. Ali je 1930. godine Kellogg predstavio šestočasovno radno vremene, što se pokazalo veoma popularnim među zaposlenima, i trajalo je do 1985. godine.

 

Related Posts