Devedesetih godina, tim italijanskih naučnika na čelu sa dr. Giacomom Rizzollatijem proučavao je neurone koji kontrolišu pokrete i koordinaciju između ruku i usta. Kao i obično, deblji kraj u istraživanju su (opet) izvukli – majmuni.

Majmunima spojenim na EEG davali su hranu te su naučnici pratili koji se neuroni u mozgu aktiviraju prilikom te aktivnosti.

Tokom pauze jedan od naučnika je odlučio i sam nešto da pojede i tada se dogodio zanimljiv slučaj – majmun spojen na EEG gledao je naučnika kako jede i u tom trenutku u njegovom mozgu se aktiviralo 10% neurona koji su bili aktivni tokom testiranja kada je majmun ručkao u naučne svrhe.

Tako je sasvim slučajno majmun (ili naučnik) otkrio tzv. “mirror neuron”.

MIRROR NEURON I MARKETING – U čemu je fora?

Oni stariji sećaju se emisija “skrivene kamere”; ovi mlađi kućne verzije različitih nezgoda gledaju na Youtube-u. Čovek se zapita zašto uopšte gledamo takve situacije kad i sami osećamo neku nelagodu čekajući da nekog opali daska po glavi, da padne sa bicikla ili da nezgodno doskoči na još nezgodniji deo tela?

Takođe, sigurno ste bar jednom gledali video osobe koja skače bungee jumping. Neko od vas je rekao/pomislio: “Ja ovo nikad ne bih probao!”; neko je rekao/pomislio:”Ovo je extra, moram to probati!”.

U svim navedenim primerima u vašem mozgu aktivisao se mirror neuron. Mirror neuron vas stavlja u cipele osobe ili situacije koju gledate i izaziva vašu reakciju – pozitivnu ili negativnu.

Sad se verojatno pitate koja je zadnja reklama koju ste videli, a da je aktivirala mirror neuron?

Always i bubnjevi? Apuretin i višak vode? Jelen i Maja? Coca Cola poljubac? Ili možda Severina i sladoled?

Da li je autor reklame ciljao na seksipil i činjenicu da celebrity dobro prodaju proizvod ili je vodio računa o ovoj dubljoj, bihevioralnoj komponenti marketinga, ne bismo znali reći, ali činjenica je da vi gledate Severinu kako se skida i liže sladoled – neko zbog sladoleda, a neko zbog Severine.

U oba slučaja, upalili ste svoj mirror neuron.

Related Posts