Zaposleni ljudi često nemaju vremena i ideja za pravilnu ishranu tokom napornog radnog dana. To se posebno odnosi na uspešne mlade ljude pred kojima su svakodnevno zahtevni poslovni izazovi pa često ne uspevaju redovno jesti.

Pravilnu ishranu otežava i sveprisutan stres, a izuzev radnih kolektiva koji imaju organizovanu dnevnu ishranu unutar firme, zaposlenici su neretko osuđeni na obližnje radnje, pekare, automate sa slatkišima, bezbrojne kafe i hranu iz dostave.

U Srbiji je, nažalost, još uvek nedovoljno razvijena ponuda malih restorana za brz i kvalitetan ručak po pristupačnoj ceni. Takođe, nema tradicije obedovanja jer su prioritet radni zadaci, sastanci, projekti. Po tom pitanju mogli bi mnogo naučiti od italijana koji bez iznimke ručaju oko 13 h u malim restoranima koji pripremaju uravnotežena mala topla jela, uglavnom po pristupačnim cenama.

Tajna veza između debljine i visine plate

Iscrpljivanje na poslu i prekovremeni rad snažno su povezani s debljanjem. Kod muškaraca na debljanje posebice utiče prekovremeni rad, a ubrzanje tempa rada kod žena.

Loša je vest da se kilogrami zarađeni prekovremenim radom i stresom mogu negativno odraziti i na vašu platu. Istraživanje italijanskih naučnika provedeno u devet evropskih zemalja pokazalo je da nakupljanje suvišne telesne mase uz negativan uticaj na zdravlje smanjuje i visinu plate.

Tako povećanje indeksa telesne mase (BMI) od samo 10% kod muškaraca može dovesti do smanjenja primanja za 3,3%, a kod žena za 1,8%. Pokazalo se da je negativan uticaj prevelike telesne mase na primanja jače izražen u zemljama tzv. uljnog pojasa – Španiji, Grčkoj, Italiji i Portugalu. Nasuprot tome, u zemljama tzv. pivskog pojasa (Austriji, Irskoj, Danskoj, Belgiji i Finskoj), veza između viška kilograma i manjih plata manje je uočljiva.

Mali trikovi za pravilnu ishranu na poslu

Dnevno bi trebalo konzumirati tri glavna obroka i dva međuobroka. Doručak ne bi trebalo zapostavljati. Ipak, mnogi zaposleni ljudi neretko imaju tek dva dnevna obroka i osećaju negativne posledice takvog načina života. Uz malo više brige i dobru organizaciju moguće je isplanirati adekvatnu ishranu i u nepovoljnim uslovima kakvi još uvek vladaju u našem okruženju.

Donosimo vam nekoliko saveta: 

Pauza za ručak 

  • Ponesite na posao pripremljeni ručak poput rižota s piletinom ili riblje salate. Na taj način ste sigurni da unosite uravnoteženi obrok.
  • Potražite obližnji restorančić s dnevnom ponudom jela gde povremeno možete svratiti na varivo, supu ili odrezak na naglo s povrćem.
  • Vredan izvor nutrijenata su i jaja na oko ili sir i pavlaka čija priprema traje svega par minuta.

Photo: Public

Sendviči

  • Ako ste ljubitelj sendviča, osvežite ih integralnim pecivima sa semenkama i raznolikim salatama. Možete dodati ribanu šargarepu ili klice.
  • Ukoliko ujutro ne stignete pripremiti sendvič, učinite to večer ranije. Riblja pašteta ili pečena piletina može u frižideru stajati dan ili dva.
  • Kupujete li gotove sendviče, birajte one s integralnim pecivima i smanjite dodavanje raznih umaka koji su neretko vrlo masni.

Supe

  • Supe su vrlo važan dio jelovnika. Podgrijte ih ujutro kod kuće i ponesite na posao u termosici.

Salate

  • Dobre su salate koje se sastoje od što više različitih i svežih sastojaka.
  • Salate koje sadrže mahunarke ili testeninu osigurat će vam dugotrajnu energiju.
  • Salate od povrća obogatite belančevinama poput sira i jaja, uz integralni hleb. To će vam osigurati dovoljno energije i nutrijenata.

Međuobroci iz radnog stola kada vas ‘uhvati kriza’

Na radom stolu ili u fioci uvek je dobro imati:

  • manje količine voća, nekoliko vrsta, kako vam ne bi dosadilo
  • krekere od integralnog brašna, krekere od pirinača, muesli ili voćne pločice
  • mešavinu orašastih plodova poput oraha, badema i lešnika
  • očišćeno povrće poput šargarepe
  • sušeno voće poput suvih smokava, šljiva i marelica
  • mala pakovanja muesli žitarica i fermentirane mlečne proizvode

mala pakovanja voćnog soka i vode

Related Posts