Hickokovi filmovi i dan danas su primer i pojam za vrhunsko i inovativno kinematografsko stvaralaštvo. Njegova umetnost krije mnoge interesantne tajne i neobične činjenice. Mi vam otkrivamo samo neke od njih, zbog kojih ćete sigurno još više zavoleti i ceniti ovih pet kultnih filmskih klasika.

Hickokovi filmovi veoma podsećaju na pozorišne komade. Želeći da njegovi filmovi budu što uverljiviji terao je glumce da od sebe daju najviše što mogu.

Hickokovi filmovi

Psiho

Film je u jednoj meri zasnovan na romanu koji je inspirisan pravim ubicom i morbidnim psihopatom – Edom Geinom. Kako bi nadomestio nedostatak preminule majke, on je pravio odeću od kože svojih ženskih žrtava.

Autor romana po kom je film napravljen, zvao se Robert Bloš. A kako bi se sačuvala misterija kraja, Hičkok je kupio sve kopije romana da publika ne bi unapred saznala šta će se desiti.

Da bi se dodatno sačuvao neobičan zaplet i razvoj filma, gledaocima je bilo zabranjeno da upadaju na sred projekcije. Što je tada bilo potpuno uobičajeno. Ako su hteli da pogledaju film, morali su to da učine od početka do kraja.

Gledano sa finansijske strane, ovo je najuspešniji Hičkokov film, sa zaradom od 32 miliona dolara, otkada je pušten u promet 16. juna 1960. godine.

Čuvena scena ubistva pod tušem snimana je iz 77 različitih uglova, i to 50 puta. Veštačka krv korišćena u ovoj sceni bio je zapravo sirup od čokolade. Sirup se po svojoj gustini i intenzitetu nijanse odlično pokazao na crno-belom filmu.

To je prvi američki film u kom je zvučno i vizuelno prikazana klozetska šolja.

Glas Norme Bejts snimile su tri glumice. Hičkok ih je onda miksovao u studiju, kako bi dobio odgovarajući ton za svaki dijalog.

Poznat po tome da voli na kratko da se pojavi u svojim filmovima, Hičkok je u Psihu bio čovek sa kaubojskim šeširom.

Prozor u dvorište

Kako bi se osvetio producentu koji ga je posebno iritirao, Hičkok je za lik negativca iskoristio njegove manire i izgled.

Čitavo mesto igranja filma nije se održalo na realnoj lokaciji, već su obe zgrade i dvorište izgrađeni u studiju. Tada je to bio najveći scenografski set u produkciji kuće Paramaunt.

Grejs Keli je odbila jednu sjajnu ulogu u drugom filmu, koji je takođe postao hit – Na dokovima Njujorka, kako bi mogla da zaigra u ovom Hičkokovom ostvarenju.

Ovo je takođe jedini film u kome je Grejs Keli zapalila cigaretu. U svim drugim prilikama odbila je da na velikom ekranu glumi pušača.

Hickokovi filmovi

PROČITAJTE: U bioskopu – Operation 12 Strong

Vrtoglavica

Iako se danas smatra jednim od najboljih Hičkokovih dela, u trenutku kada je izašao dobio je veoma podeljene kritike, i manju zaradu od njegovih prethodnih ostvarenja. Hičkok smatra da je za ovakvu reakciju odgovoran odabir glumaca. Naime, Džejms Stjuart je tada imao 50 godina, pa je možda bilo neobično da glumi ljubavnika glumici Kim Novak, koja je tada imala 25.

Kako bi što bolje reklamirali film, kompanija Paramaunt je “pustila buvu” da se Hičkok i Novak stalno svađaju, što kasnije po glumičinim rečima: “Nije moglo biti dalje od istine.”

Postojalo je i dosta drugih opticaja za naziv filma, kao na primer: Luda KarlotaLice u senciSlušanje u tamiZaposednuta od stranca.

Tada ne tako poznati kamerman Irvin Roberts bio je taj koji je osmislio neobičnu i čuvenu scenu noćne more glavnog lika.

Nazovi M radi ubistva

Film je zasnovan na dramskom tekstu Frederika Knota. Prvi put je prikazan kao TV specijal na kanalu BBC, 1952. godine. Prava su kasnije prodata Vorner Brosu za 75.000 dolara.

To je jedini Hičkokov film sniman kompletno u 3D tehnologiji. Zbog ovog, tada inovativnog procesa, reditelj je zatražio da se napravi ogroman telefon viši od jednog metra. Tako su snimci iz prvog plana izgledali mnogo bolje.

Psihološki razvoj lika Margo, koju je glumila Grejs Keli, prikazan je kroz promenu kostima. Na početku filma ona nosi odeću u bojama koje reflektuju njeno stanje sreće, ali kako priča postaje tamnija, tako i njena garderoba poprima isti karakter.

Ptice

Neverovatnih 25.000 ptica korišćeno je u snimanju filma. Njih 3.000 specijalno je dresirano za ovu priliku, od strane profesionalnog trenera životinja Reja Bervika.

Da bi se snimila napeta scena u sobi, na glumicu Tipi Hedren su „nabacivane“ ptice kako bi scena delovala intenzivnije. Na njenom kostimu bila su zakažena pernata stvorenja. Ovaj potez doveo je do ozbiljnih telesnih povreda, posebno očiju. Tipi je provela nedelju dana u bolnici.

Konvencionalno komponovana muzika je zamenjena isključivo zvucima koji asociraju na one koje bi ptice ispuštale. U kombinaciji s drugim uznemiravajućim zvucima postignutim uz pomoć instrumenta trautonium.

Ovoga puta, posebno pojavljivanje u filmu ostvarili su Hičkokovi psi – Stenli i Džefri.

Na kraju filma ne postoji natpis The End. On je namerno izostavljen, kako bi osećaj straha ostao da dominira, i samim tim govorio da užas nije završen.

Related Posts