Ajfelova kula će za nekoliko meseci biti ograđena neprobojnim bezbednosnim staklenim zidom, visokim dva i po metra. Tako bi se jedan od simbola francuske prestonice zaštitio od terorističkih pretnji, javljaju francuski mediji.

“Neprobojna ograda biće postavljena oko prostora koji okružuje Ajfelovu kulu”, rekao je članovima gradskog veća Bernar Godijer, predsednik Društva za korišćenje Ajfelove kule.

Bezbednosni zid koštaće, kako navodi pariski dnevnik, 20 miliona evra. Iako shvataju potrebu za obezbeđivanjem ove znamenitosti, neki članovi gradskog veća strahuju, međutim, da se čuveni toranj ne pretvori u “tvrđavu” i upozoravaju da nove bezbednosne mere ne bi trebalo da promene arhitektonski izgled okoline kule.

“Svi radovi na obezbeđivanju Ajfelove kule vrše se u saradnji sa Udruženjem arhitekata Francuske kako bi se zid što bolje uklopio u ovu četvrt”, rekao je zvaničnik gradske uprave zadužen za turizam, Žan-Fransoa Marten.

Stakleni zid neće biti jedina novina – i saobraćaj oko Ajfelove kule biće potpuno reorganizovan, pri čemu će biti uspostavljen bezbednosni pojas u saradnji sa policijskom upravom.

Pročitajte: BERLIN

Da se podsetimo, priča o Ajfelovoj kuli pokazuje koliko je njena istorija zaista bila jedinstvena. Za razliku od drugih tornjeva nastalih u istom vremenskom periodu, Ajfelova kula je sagrađena samo sa razlogom da bi se isticala i odudarala od tadašnjih građevina. Kao što vidimo, ta sudbina je i dalje prati.

Photo: Public

Povodom stogodišnjice Revolucije, lokalne vlasti u Parizu su donele odluku da organizuju Svetski sajam kako bi istakle francuski talenat i kreativnost. U moru ideja, jedna je podrazumevala i izgradnju tornja. Međutim, nije bilo predviđeno da struktura potraje – zamisao je bila da se toranj sagradi samo za potrebe izložbe i nakon nje da se sruši. Ustvari, sugerisano je da dizajn tornja omogućava njegovo lako rasklapanje.

Istorija Ajfelovog tornja počinje sa čovekom čije ime nosi. U to vreme, Gustav Ajfel je radio na projektovanju tornja. Najpre je svoje nacrte predstavio zvaničnicima u Barseloni, Španiji. Španci uopšte nisu bili impresionirani. Dizajn tornja im je izgleo čudan. Štaviše, smtarali su da je preskup i nije vredan troškova izgradnje.

Pošto je bio odbijen, Gustav je otputovao u Pariz i prezentovao skice tamošnjim vlastima. Oni su uvideli potencijal konstrukcije i prihvatili projekat.

Nakon završetka izgradnje tornja, kritičari nisu gubili vreme u izražavanju prekora i nalaženju zamerki. Za neke od njih, toranj je izgledao staromodno, podsećajući na građevine 19. veka. Drugi su, pak, govorili da nedostatak spratova i nivoa čine građevinu potpuno beskorisnom i nepraktičnom.

Ipak, ono što je bilo najviše kritikovano u istoriji Ajfelovog tornja jeste njegov otvoreni stil strukture. Većina poznatih umetnika nazvala ga je debaklom i krajnje monstruoznom građevinom.

Neki od zvaničnika i umetnika su bili spremni na najgore, ali tokom Svetskog sajma 1889. godine, narodu se dopao jedinstven izgled tornja. Pored toga, ljudi su bili u mogućnosti da se pomoću liftova popnu na toranj. Nudio im se pogled na Pariz koji nije imao premca. U periodu od jedne godine, troškovi izgradnje su povraćeni. Toranj je postao ogroman uspeh.

Iako je postao veoma popularan, 1909. godine toranj se suočio sa problemom. Sa svojih 20 spratova, građevina je bila daleko iznad granice od 7 spratova dozvoljenih po tadašnjem zakonu. Priča Ajfelovog tornja bi se upravo tu završila da je tada bio srušen. Međutim, vlada je dozvolila da građevina ostane. Do tog trenutka, toranj je već postao slavan i prepoznat kao simbol zemlje.

Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da je uživo mnogo impresivnija nego na bilo kojoj slici i toplo preporučujem da se bar jednom u životu čekirate na njenom vrhu.

O autoru:

NEtijana

Related Posts